PREVENCIJA I FAKTORI RIZIKA ZA SRČANA OBOLJENJA
Svake godine u svijetu od bolesti srca i krvnih sudova umire više od 17 miliona ljudi, što je svaki treći umrli stanovnik.
Svjetska federacija za srce je napravila kratak vodič glavnih uzroka kardiovaskularnih bolesti na koje možete da utičete i da ih kontrolišete adekvatnom terapijom ili usvajanjem zdravih životnih navika.
1. Visok krvni pritisak (hipertenzija) povećava opterećenje srca i bubrega. Time se povećava rizik od srčanog udara, moždanog udara i bubrežnih bolesti. Kod nekih osoba povišeni krvni pritisak izaziva glavobolju, zujanje u ušima, vrtoglavicu, osjećaj težine u grudima, kratak dah, mučninu, smetnje u vidu. Međutim, najveći broj pacijenata s hipertenzijom nema nikakve simptome i ne zna da ima povišen krvni pritisak jer ga ne kontroliše. Normalna vrijednost krvnog pritiska je 120/80 mmHg, a povišenim se smatra pritisak čije su vrednosti veće od 140/90 mmHg. Ako imate povećan/visok krvni pritisak, potražite pomoć ljekara.
2. Visok nivo holesterola u krvi - ako laboratorijske analize pokažu povećane vrijednosti holesterola u krvi, to sigurno znači da je već dobar njegov dio ugrađen u zidove krvnih sudova. Takve osobe imaju veće šanse za nastanak arterioskleroze i srčanih bolesti. Visok nivo triglicerida, još jedne vrste masnoća u krvi, takođe je povezan sa nastankom bolesti srca. Kod žena normalne vrijednosti LDL holesterola (lošeg holesterola) treba da se kreću od 1,55 do 4,14 mmol/L, kod muškaraca od 1,55 do 4,53. Vrijednost triglicerida kod oba pola ne bi trebalo da bude veća od 1,95 mmol/L. Ako imate povećan/visok krvni pritisak ili povećan/visok holesterol,
potražite pomoć ljekara.
3. Povišen nivo šećera u krvi - visok nivo šećera u krvi uvećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, naročito kod dijabetičara. Neadekvatno kontrolisana šećerna bolest podiže nivo LDL-a i triglicerida, smanjuje nivo HDL-a (dobrog holesterola) i povećava krvni pritisak, pojačava začepljenje krvnih sudova i može da dovede do arterioskleroze i infarkta. Kod zdravih osoba nivo šečera u krvi trebalo bi da se kreće od 3,9 do 6,1 mol/L. Ako imate povećan /visok nivo šećera u krvi, potražite pomoć ljekara.
4. Pušenje - pušači imaju dvostruko veće šanse od nepušača da dobiju neko srčano oboljenje. Duhan je odgovoran za pojavu jedne petine bolesti srca i krvih sudova u svijetu.
5. Debljina - kod osoba s povećanom tjelesnom težinom rizik od srčanog udara je dvostruko veći nego kod normalno uhranjenih ljudi. Debljina oko stomaka je najopasnija i višestruko povećava rizik od nastanka bolesti srca. Žene sa obimom struka većim od 80 cm i muškarci s obimom većim od 94 cm trebaju biti posebno oprezni.
6. Nedovoljna fizička aktivnost - rizik od obolijevanja povećava se za 150 % kod osoba koje se malo kreću. Nedovoljna fizička aktivnost doprinosi nastanku gojaznosti, dijabetesa i hipertenzije.
7. Nepravilna ishrana - previše soli u ishrani dovodi do povećanja krvnog pritiska; masna hrana rezultira začepljenjem arterija; mali unos voća i povrća smatra se odgovornim za nastanak oko 20 % svih bolesti srca i moždanih udara.
Procjenjuje se da se gotovo 80 % prijevremene smrtnosti može spriječiti kontrolom ovih faktora rizika.
PREPORUKA ZA ZDRAVE ŽIVOTNE NAVIKE
- Prestanak konzumiranja cigareta - opasnost od infarkta i angine pektoris biće prepolovljena godinu dana nakon prestanka pušenja. Čim ostavite cigarete, počeće da vam se snižava nivo lošeg holesterola, u krvi. Time ćete smanjiti rizik od nastanka trombova.
- Ograničite unos soli - potrudite se ne unosite više od 5 g soli dnevno (jedna kafena kašičica) i da jedete 400-500 g voća i povrća.
- Održavate normalnu telesnu težinu - gubitak viška kilograma i smenjen unos soli pomoći će vam da snizite krvni pritisak.
- Budete aktivni - srce zahtijeva neprekidnu aktivnost kako bi efikasno pumpalo krv pri svakom otkucaju. Samo 30 minuta svakodnevne fizičke aktivnosti može da snizi nivo krvnog pritiska, da uspori proces sužavanja arterijskih krvnih sudova srca i mozga, da podstakne tijelo da koristi rezerve masti i održava normalan nivo šećera u krvi.
Starost i genetika su faktori na koje ne možete uticati
- Starost - rizik se povećava sa godinama. Zbog toga su starije osobe izložene većem riziku od mlađih. Na svakih 10 godina poslije 55. godine života, rizik se udvostručuje.
- Genetika - ako je makar jedan roditelj ili rođak imao koronarnu bolest prije 55. godine, šanse da muškarac oboli su mnogo veće. Rizik kod žena uvećava se ukoliko je neko od srodnika dobio srčano oboljenje prije 65. godine.
